Провера адхезије ПВД премаза

Сила везивања превлаке односи се на адхезију превлаке на површину подлоге, односно на потешкоће уклањања слоја од подлоге. Што је теже уклањање, то је боља адхезија превлака. Генерално, ако граница између слоја и подлоге није очигледна, то показује да је адхезија превлаке врло добра.

Методе детекције адхезије премаза обухватају испитивање савијања, испитивање уклањања адхезије, тест адхезиве напетости, испитивање гребања, испитивање узорака и тестирање маркера. За ПВД премаз, обично се користе три последње методе.

1. Метода теста за гребање

Коришћењем три игле испуњене дијамантским куглицама до континуираног распореда при одређеној брзини на површини премаза, истовремено се повећава оптерећење на иглама, а оптерећење којим је облога у потпуности урађен у том моменту је везна сила премаз. Да би се побољшала тачност мерења, између мерног комада и игле је инсталиран сензор који може добити слаб звук, а затим се сигнал појачава. Кроз сензор се може снимити звук иглице током читавог удара, а примењено оптерећење и крива интензитета звучног сигнала се аутоматски нацртају. Оптерећење које одговара врху првог звучног спектра који се појављује на кривини је критична вриједност силе везивања слоја на подлогу.

2. Метода испитивања индентације

Тест за индентацију се врши на тестеру тврдоће Роцквелл, а различите методе испитивања се користе за подлогу различитих материјала. За челичне подлоге користи се ХРЦ метода, а оптерећење тестног притиска је 15 окгф, а за подлоге високе чврстоће, као што су тврда легура, користи се ХРА метода, а оптерећење притиска је 60кгф.

Приликом тестирања, на површини тестираног премаза под одређеним пробним притиском притискају се индентер тврдог тестера Роцквелл (Цоне англе 120, радијус тип 0.2мм). Након одређеног времена (програм тврдоћа се аутоматски подешава, отприлике 6с), притисак се уклања и глава притиска ће истиснути мрежу конусне конкаве на површини узорка. То се види са предње стране, а урез је круг.

Радни комад или тестни комад се мери помоћу тестера тврдоће Роцквелл и поставља се испод пројектора да би се проверио вискозитет премаза. Стање премаза на ивици трага се појачава пројектором, који се упоређује са критеријумом одређивања пукотина, чиме се одређује степен силе приањања премаза. Метода мерења адхезије превлака тренутно се користи у више производних компанија.

3. Метода испитивања лоптице

Тест за маркирање лопте је да се слој премази на површини премаза са одређеним пречником челичне кугле, остављајући круг на премазу и подлогу или елипсе (површина превлаке је цилиндрична). Време брушења мора бити савладано, а дубина јаме мора бити већа од дебљине слоја. Поред тога, пошто је премаз веома тежак, челичној лопти је тешко да носи премаз директно. Због тога, приликом брушења, прво применити неки дијамантски прах (величина зрна испод 7ум) у подручју брушења лоптице и прскати алкохол да разблажи дијамантски прах. Ширење јаме за 50 до 100 пута под микроскопом, видећемо границу између превлаке и подлоге, и посматрати облик граничне линије како би проценили везну сила између превлаке и подлоге. Ако је линија врло јасна и уредна, сила везивања за превлаке није добра, а ако се ова линија демаркације распрши или се деси грешка, премаз има добру адхезију.